Партнерска места

Нитра, Словачка
Ружомберок, Словачка
Стара Љубовња, Словачка
Бабушница, Србија
Вуковар, Хрватска

НИТРА, СЛОВАЧКА

www.nitra.sk

Споразум о пријатељству, партнерству и трајној сарадњи подписан је 15. октобра 1998. године.

Место Нитра је виши административни центар седам округа: Нитра, Нове Замки, Љевице, Комарно, Тополчани, Шаља и Злате Моравце.

Површина: 108 км2
Број становника: преко 87 000

 

Историја: 
Почетак насељавања Нитре датира из правека. За његово име се везују почеци словачких села, прва хришћанска црква, прво словачко писмо...

Словачка историја Нитре почиње крајем 5. века постепеним насељавањем Словена у Словачку. Касније, око 833. године кнежевина Нитре је постала саставни део Моравске кнежевине.Тако је настала прва државна формација западних Словена – Велика Морава. Управо на овим просторима доласком браће Ћирила и Методија, тридесет година касније је настало прво словенско писмо – глаголика.

Захваљујући своме развоју Нитра је била проглашена за бискупију а касније слободан краљевски град.

Развој овог прелепог града очигледан је до данашњих дана, јер Нитра данас представља центар словачког пољопривредног школства, знања и производње.

nitra1.jpg

 

Култура и образовање: 
О културном животу овог места брине неколико институција:галерије, музеји, основне и средње школе, те факултети.

Археолошки налази и бурна историјска прошлост уврстили су Нитру у најзначајније историјске градове у Словачкој.

 

nitra2.jpg
nitra3.jpg

 


 

РУЖОМБЕРОК, СЛОВАЧКА

www.ruzomberok.sk

Споразум о сарадњи и пријатељству подписан је 15. октобра 1990. године, коригован 15. октобра 1998. године Споразумом о пријатељству, партнерству и трајној сарадњи, да би 31. аугуста 2002. године био подписан и даљи Споразум о пријатељству и сарадњи.

Ружомберок се налази на ушћу река Вах и Ревуца у западном делу Липтовске котлине на тромеђи словачких планина Велике Татре, Хочки врхови и Ниске Татре.

Површина: 126,98 км2
Број становника: преко 30 000

Историја:

Први писмени подаци о овом граду датирају из 1233. године. Како се Ружомберок налази на експонованој раскрсници главних путева од севера према југу и са запада ка истоку, током своје историје, услед недостатка градских зидина, често је био жртва свих оних који су хтели ратовати и харали. Рат за ратом, природне катастрофе (од којих треба напоменути велики пожар 28. јуна 1797. године када је за непуна два сата изгорео цео град- 270 кућа, црква, парохија, градска кућа, дворац, гореле су чак и скеле на води), многобројна страдања, поплаве, епидемије, колере и куга узроковали су вишегодишњи опоравак града, при чему се није мењао његов пољопривредни карактер. Захваљујући близини околних шума и обиљу дрва у њима град се увек успевао опоравити из многобројних недаћа. Крајем 19. и у првој половини 20. века Ружомберок постаје значајан финансијски и индустријски центар Словачке.

Култура:

Велику улогу у развоју културе и образовања поред школа имале су штампарије у којима су штампане многобројне књиге, часописи, календари...Такође, треба напоменути и 1912. годину, битну за живот овог града значајна, јер је те године осниван Липтовски музеј.

 

ruzomberok1.jpg
ruzomberok2.jpg

 

Економија:

Захваљујући свом географском положају (налази се на важној раскрсници) као и природним условима (шуме, обиље дрва) Ружомберку припада значајно место када се говори о папирно-целулозној и текстилној индустрији.

Туризам:

Ружомберок се простире на тромеђи Велике Татре, Хочки врхови и Ниске Татре, у самом средишту прекрасне природе, где осим прворазредних спортских центара као што су Мало брдо и Смрековица, посетиоци могу их пронаћи и Влковице, спомен парк под заштитом државе.

ruzomberok3.jpg

 


СТАРА ЉУБОВЊА, СЛОВАЧКА

www.staralubovna.sk

 Stara-Lubovna-hmla.jpg

Стара Љубовња је смештена у северном делу државе, близу државне границе са Пољском (15 километара северно од града). Главни град државе, Братислава, налази се 380 км југозападно од града.

Стара Љубовња се развила у високо положеној котлини реке Попрад. Надморска висина града је око 550 метара, па је град међу вишима у Словачкој. Око котлине издижу се Високе Татре.

Клима у Старој Љубовњи је умерено континентална.

Воде: Кроз Стару Љубовњу протиче истоимена река Попрад. Она дели град на два дела.

Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње у 1292. г., а 1412. г. насеље је добило градска права. Током следећих векова град је био у саставу Угарске као обласно трговиште, насељено немачким Сасима.

Крајем 1918. г. Стара Љубовња је постала део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено обласно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.

Данас Стара Љубовња има нешто мање од 16.000 становника и последњих година број становника опада.

 

 


БАБУШНИЦА, СРБИЈА

www.babusnica.rs

Babusnica

Према вели чини своје територије (528км2) општина Бабушница спада у групу средњих и ретко насељених општина. Налази се у брдско-планинском реону југоисточне Србије. Захвата Лужничку котлину, део звоничког краја и горње Заплање.
Граничи се са територијом општине: Димитровград, Бела Паланка, Гаџин Хан, Власотинце, Црна Трава и изласком на граници према Бугарској, сврствава се у групу пограничних општина.
Општина Бабушница по попису из 2002. године има 15.734 становника, који живе у 53 насеља. Трећина становништва живи у административном центру општине, Бабушници, а истало становништво у 52 сеоска насеља, од којих већина има веома мали број становника, јер се демографски празне, највише миграцијом младих.
Хидрографску мрежу чине мањи водени токови, чије воде Лужницом отичу ка Власини и Нишави. Постоји неколико крашких врела (3.000 л/е) и термални извор Звоначка бања са топлом водом, температуре 28'Ц. Постоје услови за развој бањског и ловног туризма.
Општина располаже са 30.000 хектара пољопривредног и 20.134 хектара шумског земљишта.
Позната су лежишта енергетских, металских и нематалских сировина. У басену "Јерма" је 12.290.000т каменог угља, на локацији Раљин 300.000.000т угљаних шкриљица и руда алуминијума-црвени боксит, присутан је у количини од 800.000т.
Од привредних потенцијала присутне су фабрике: "Тигар" – Фабрика унутрашњих гума, "Лисца","Текстилколор","1.мај-Стандар", "Балкан", ХУ "Лужница", ДП "Стил", "Јупитер", "Д-Компани", "Изградња", са близу 2000 радника.
У области основног образовања ради пет основних школа, Гимназија и Техничка школа.
Основну здравствену и превентивну заштиту пружа Дом здравља.
Културна активност се одвија у оквиру Дома културе а спортски живот се одвија у оквиру Савеза спортова.
Предшколско васпитање обавља Предшколска установа "Дечја радост" у групи за целодневни и полудневни боравак.
Информисање грађана општине Бабушница врши радио "Бабушница" и лист "Лужичке новине". Доступан је и велики број канала радио и телевизијских станица.


ВУКОВАР, ХРВАТСКА

www.vukovar.rs

Vukovar pogled s Dunava

Вуковар је смјештен у сјевероисточном дијелу Републике Хрватске и сједиште је Вуковарско-сријемске жупаније. Налази се на граници повијесних покрајина источне Славоније и западног Сријема. Град лежи на важним прометним правцима. Од памтивијека је долином Дунава кроз вуковарско подручје текао промет од сјеверозапада према југоистоку. Увођењем пароброда од средине 19. стољећа, а данас доласком туристичких бродова, Вуковар је повезан с Будимпештом и Бечом узводно и све до Румуњске низводно. Вуковарска лука важна је увозна и извозна постаја. Дунав је био и остао веза Вуковараца с Еуропом и свијетом.

Подручје Вуковара одувијек је било сјециште путова, мјесто додира различитих култура, али и поприште ратова. Насељеност вуковарског краја прати се кроз пет тисућа година у континуитету кроз бројне археолошке локалитете. За овај крај посебно је значајна Вучедолска култура која је добила име по локалитету Вучедол, смјештеном пет километара низводно на Дунаву. Вучедолска голубица, пронађена 1938. године, постала је симбол града. Такођер, једнако велико значење и вучедолски Орион који се сматра најстаријим еуропским календаром.

 У вуковарском крају налазе се бројна археолошка налазишта из брончаног, старијег и млађег жељезног доба која свједоче о животу Илира и Келта. Римљани су у освајачким походима у посљедњим десетљећима прије Криста избили на Дунав. Изградили су бројна утврђења као границу (лимес) према барбарским племенима. Римска цивилизација у овим крајевима утјецала је на унапређивање господарства: мочваре су исушиване и засађени су први виногради. Након пропасти римског царства велика сеоба народа и аварско-славенска експанзија од шестог стољећа надаље довела је до великих промјена. Међуријечје Дунава и Саве постало је поприште великих сукоба и интереса моћних држава тог времена. У то вријеме овдје се насељавају Хрвати. У сачуваним документима Вуковар се спомиње већ почетком 13. стољећа под именом „Волко“, „Wалк“, „Wолкоw“, те на крају под хрватским именом „Вуково“. Од 14. стољећа све чешће се употребљава помађарени назив Вуковар. У то вријеме Хрватска је била у државноправној заједници с Угарском. Вуковар, као и сусједни Илок, у том раздобљу постају чувари хрватског идентитета у дунавско-савском међуријечју. 1231. године, као један од првих градова у тадашњој држави, Вуковар добива статус слободног краљевског града повељом херцега Коломана. У Вуковару је тада сједиште велике Вуковске жупаније, која се протезала између Дунава и Саве.

 Након турске владавине (16. и 17. стољеће) велики дио вуковарског подручја купују њемачки грофови Елтз, који ће у наредна два стољећа имати значајан утјецај на господарски и културни живот Вуковара. У то вријеме досељавају Нијемци, Мађари, Жидови, Русини, Словаци и Украјинци. Тако ово хрватско подручје постаје вишенационално, а Вуковар 1745. године постаје сједиште велике Сријемске жупаније. Након Другог свјетског рата Вуковар се развио у моћно средиште текстилне и прехрамбене индустрије и тиме постао један од најразвијенијих градова бивше државе, Југославије. Доминантан стилски слој повијесног Вуковара засигурно је заокружена барокна цјелина с бројним архитектонским споменицима изнимно велике ликовне и амбијенталне вриједности.

Vukovar Dvorac Eltz

Izbor jezika • Výber jazyka • Избор језика